Neke stvari se ne mogu isplanirati. Ne možeš znati unapred da će ti miris reke ostati u sećanju više nego bilo koji pejzaž. Da ćeš trenirati uz Dunav i osetiti snagu koja nije samo fizička. I da će ti večera nakon treninga biti ne samo najukusnija – nego i najzasluženija do sada.

Kladovo nas je dočekalo širom otvorenih ruku. Nije to samo grad na krajnjem istoku Srbije – to je osećaj mesta na kojem je sve počelo i uvek kao da dolazimo našoj kući. Hotel Đerdap u kome smo boravili nije bio samo mesto gde ćeš prenoćiti – bio je prostor gde smo se smejali, delili utiske, upoznavali nove ljude, zajedno učili, dočekali rođendan… Osoblje koje pamti tvoja imena, kuva kao da si deo porodice i smeje se s tobom kao da se znate godinama.

Treninzi pored Dunava imali su posebnu težinu. Vazduh drugačije dišeš kada je tako moćna reka pored tebe. Energija BeGe BEG ekipe je nestvarna, a sve je lakše kada te ekipa bodri, uz šalu osmeh, najbolju muziku. Bez pritiska. Bez trke. Samo pokret, samo sadašnji trenutak.

A onda – hrana. Toliko dobra da ne možeš da prestaneš da jedeš. Glavna jela, salate, čorbe, kolači „ijuuu“ – samo ekipa koja je išla zna kako se klopa u Kladovu. Hrana koju pamtiš. Koju prepričavaš. O kojoj pričaš danima posle.

I taman kada pomisliš da su prvi dani bili savršeni – dođe i taj treći dan. A s njom žurka na brodu. Muzika, vetar u kosi, piće u ruci, đuska i tri sata nezaboravne plovidbe širokim Dunavom. Trenuci u kojima niko ne razmišlja o obavezama. Samo o tome koliko je dobro biti tu. Koliko je dobro biti živ, okružen ljudima koji osećaju isto.

Kladovo je uvek u našim srcima jer je mesto odakle je sve počelo.